O ovom blogu
Razlog što pišem na srpskom nije jer se dičim istim. Kada bih želeo da se poistovetim s mnogim rodoljubima pisao bih ćirilicom, ali ja nažalost gajim drugu filozofiju.
Pa hajde da pričamo malo o sebičnosi i domudivanju između “profesionalaca” koji žive u raznim zemljama a pišu na engleskom. Neki od njih se nose mišlju, hej želim da me svet vidi, želim da se takmičim s drugima, želim da pokažem ko sam. Mislim to je savršeno u redu ako gledaju samo na sebe. Ali nažalost postoje ljudi koji ne znaju engleski, neke je mrzelo, neki možda nisu imali priliku da nauče… razlozi su mnogobrojni… a 1001 blog na engleskom postoji i svi su veoma slični.
I sada se pitamo šta s njima? Zašto oni da ostanu bez informacije?
Neko bi vam odgovorio: Pa ko im je kriv što nisu naučili, neka nauče… I ja se slažem takođe s tim, čak sam možda i globalista kad kažem da kulturu treba zapisati u istorijske knjige i ujediniti sve pod isti krov nad glavom, pre svega isti jezik… Engleski, pa neka je, popularan je… današnje reči su sve više “amerikanizovane”… Nije jezik što te čini nekim već ono kako ga koristiš.
Tvrdoglavi smo, sebični, poklonici varljivog idealizma, Srbi smo i hej, nije li to razlog što naša država propada!? Možda se samo bojimo promene? Ali to smo što jesmo i da možemo se promeniti, ako se osvrnemo iza sebe i pogledamo na sve ostale, ako damo šansu našoj zemlji i prvi put ne pobegnemo od nje…
I da se vratim na temu jer odlutah potpuno u neku filozofiju a vremena je malo…
U ovom blogu ću pisati neka zanimljive i korisne stvari iz sveta ITa a može biti i iz drugih oblasti, čisto da ne zaboravim i da neko ko naleti možda iskoristi ili iskritikuje. 
OpenSource i Linux pre svega jer mi to zaslužujemo.